Најважнији симптоми аутизма

Социјални

  • тешко разумевање емоција и осећања других људи
  • мањак контакта очима, употребе гестова
  • тешкоће приликом играња са децом истог узраста
  • оскудно дељење интересовања са другима
  • проблеми приликом склапања и одржавања пријатељства

Комуникациони

  • спорост приликом савладавања говора
  • слаба употреба говора
  • неуобичајен говор
  • тешко остваривање конверзације
  • недостатак имитације и симболичке игре

Понављајућа понашања

  • понављање поступака и покрета (тапшање, вртење)
  • снажна ограничена интересовања (исте теме, игра са истим предметима, познавање велике количине података)
  • радије играње са деловима играчака него са целом играчком

Хиперактивност и поремећај пажње

Овај поремећај се у литератури означава као ADHD. Поремећај се препознаје по недостатку пажње, претераној активности и немогућношћу контроле понашања.

Ево како се понашају деца са овим поремећајем

  • често мењају активности и тешко се фокусирају на један задатак
  • тешко се организују и извршавају задатке
  • изгледа као да нас не слушају када им говоримо
  • немају стрпљења и не могу да чекају
  • тешко прате инструкције
  • стално су у покрету
  • не седе мирно и у тишини обављају задатак

Савети који могу да помогну

  • детету дајте јасне и кратке захтеве, оне које може да обави
  • наградите добро понашање
  • не препирите се са дететом
  • ако има превише стимулације оно постаје неефикасно
  • направите распоред за свеки дан и придржавајте се тог распореда

Понављајућа понашања

Иако деца са аутизмом често изгледају физички нормално и имају добру контролу мишића, дешава се да испољавају необичне покрете који се понављају по којима се издвајају од друге деце. Оваква понашања могу бити екстремна и веома приметна. Деца могу да проводе сате слажући аутомобиле на одређени начин. Уколико неко помери неку од играчака, дете се узнемири. И мала промена рутине може бити узнемирујућа. Понављајућа понашања понекад постају преокупација. Често се јавља велико интересовање за бројеве, симболе и научне теме.

Проблеми са моторним функцијама

Многа деца се суочавају са проблемима који се тичу мишића и координације и који могу утицати на њихову способност да функционишу на нивоу њихових година. Код неких је проблем у моторном планирању и извршавању. То може да се пренесе са говора на све моторне активности.

Оштећење у способности координације и извођења покрета услед моторних и чулних оштећења назива се диспраксија (поремећена способност) или апраксија (одсуство способности).

Некада постоји проблем у одређивању времена и са способношћу праћења. Спортови им могу представљати проблем, као и задаци који захтевају покрете- писање, употреба прибора. Тада је потребна подршка уз употребу техника радне терапије.

Некој деци је тешко да разумеју где се налази њихово тело у простору па то ствара проблеме када се крећу степениоцама, балансирају на бициклу.

Проблеми са спавањем

Ови проблеми су уобичајени за децу и адолесценте са аутизмом. Деци је тешко да заспу, шетају у сну или функционишу са много мање сна него што је уобичајено. Недостатак сна може да угрози пажњу и учење. Понекад медицински проблем (опструктивна апнеја) могу бити узрок проблемима са спавањем. Када не постоје медицински узроци, проблеми се могу решити ограничавањем спавања у току дана, „хигијеном сна“ и увођењем рутине пред спавање.

Зашто је игра важна?

Већ у првим данима свог живота беба развија социјалне вештине. Прву игру започиње са мајком. У игри дете спонтано развија когнитивне, емотивне, моторичке, социјалне и језичке способности. Дете кроз игру усавршава своја искуства а играње је најједноставнији начин да деца вежбају вештине које ће им касније требати. Кроз игру деца усвајају вербалне и невербалне вештине и вештине сарадње. Игра је природан начин дететовог учења, што потврђује и Марија Монтесори реченицом: „Игра је дететов рад“!

Методе и терапије које се користе код деце са аутизмом

  1. Примењена бихејвиорална анализа АBA
  2. Подучавање по издвојеним корацима DTT
  3. Комуникациони систем размене слика PESC
  4. Пивотални третман PRT
  5. Интервенција развоја односа RDI
  6. Друштвена комуникација/емоционална регулација/трансакциона подршка
  7. Тренинг и едукација деце са аутизмом и деце са поремећајима у комуникацији TEACCH
  8. Вербално понашање
  9. Окупациона терапија
  10. Физичка терапија
  11. Терапија чулном интеракцијом
  12. Говорна терапија